Staklarska industrija u Srbiji

Srbija godišnje uvozi staklo vredno više od 80 miliona evra. Slika u staklarama nije svetla. U pančevačkoj fabrici, koja je nekada zapošljavala oko 3.000 ljudi, danas je manje od 200 radnika. Kada bi se pogoni modernizovali, Srbija bi mogla da napravi krupne korake ka izvozu.Srpske staklare suočavaju se sa krizom i zapošljavaju sve manje ljudi. Srbija godišnje uveze staklo u vrednosti od 80 miliona evra. Ipak, kad bi se pogoni modernizovali, stanje u staklarskoj industriji moglo bi da se poboljša.

Ravno staklo, nekada glavni proizvod staklare u Pančevu, odavno se ne pravi, već se prerađuje ono iz uvoza. I radnika je sve manje jer u staklarskoj industriji postoji veliki strah i neizvesnost.

Decenija je prošla u pokušajima da se staklara proda, ali tenderi i aukcije prošli su neuspešno. Radnici čekaju rok za završetak restrukturiranja, jun 2014. godine. Do tada, kažu, rade za plate. Ipak, fabrika dogovara i poslove sa inostranstvom.

Generalni direktor Industrije stakla Pančevo Emanuel Lupulesku kaže da su u toj fabrici i dalje ubeđeni da se sa preduzećem neće dogoditi najgore.

"Mi koliko-toliko poslujemo, privređujemo, proizvodimo strateške poriozvode za ovu zemlju, naročito jer je automobilska industrija u zamahu u Srbiji. Naravno da ćemo pokušati da dokažemo da ako smo mogli da proizvodimo 300.000 kompleta stakala u Zastavi, da bi mogli da proizvodimo i za Fijat", kaže Lupulesku.

Prema procenama stručnjaka, bilo kao staklo za automobile, autobuse ili kao ambalažu, Srbija bi samo zemljama u okruženju mogla godišnje da plasira robu vrednu oko 80 miliona evra.

"Pre svega je problem u loše vođenim privatizacijama. Najvažnije je da fabrika dobije obrtna sredstva, podršku države ili partnera koji bi ušao i bio zainteresovan da pokrene proizvodnju. Potrebno je obnoviti mašine, i za to je potrebno od 20 do 30 miliona evra", ističe 

avno staklo, nekada glavni proizvod staklare u Pančevu, odavno se ne pravi, već se prerađuje ono iz uvoza. I radnika je sve manje jer u staklarskoj industriji postoji veliki strah i neizvesnost.

Decenija je prošla u pokušajima da se staklara proda, ali tenderi i aukcije prošli su neuspešno. Radnici čekaju rok za završetak restrukturiranja, jun 2014. godine. Do tada, kažu, rade za plate. Ipak, fabrika dogovara i poslove sa inostranstvom.

Generalni direktor Industrije stakla Pančevo Emanuel Lupulesku kaže da su u toj fabrici i dalje ubeđeni da se sa preduzećem neće dogoditi najgore.

"Mi koliko-toliko poslujemo, privređujemo, proizvodimo strateške poriozvode za ovu zemlju, naročito jer je automobilska industrija u zamahu u Srbiji. Naravno da ćemo pokušati da dokažemo da ako smo mogli da proizvodimo 300.000 kompleta stakala u Zastavi, da bi mogli da proizvodimo i za Fijat", kaže Lupulesku.

Prema procenama stručnjaka, bilo kao staklo za automobile, autobuse ili kao ambalažu, Srbija bi samo zemljama u okruženju mogla godišnje da plasira robu vrednu oko 80 miliona evra.

"Pre svega je problem u loše vođenim privatizacijama. Najvažnije je da fabrika dobije obrtna sredstva, podršku države ili partnera koji bi ušao i bio zaintereovan da pokrene proizvodnju. Potrebno je obnoviti mašine, i za to je potrebno od 20 do 30 miliona", ističe 

avno staklo, nekada glavni proizvod staklare u Pančevu, odavno se ne pravi, već se prerađuje ono iz uvoza. I radnika je sve manje jer u staklarskoj industriji postoji veliki strah i neizvesnost.

Decenija je prošla u pokušajima da se staklara proda, ali tenderi i aukcije prošli su neuspešno. Radnici čekaju rok za završetak restrukturiranja, jun 2014. godine. Do tada, kažu, rade za plate. Ipak, fabrika dogovara i poslove sa inostranstvom.

Generalni direktor Industrije stakla Pančevo Emanuel Lupulesku kaže da su u toj fabrici i dalje ubeđeni da se sa preduzećem neće dogoditi najgore.

"Mi koliko-toliko poslujemo, privređujemo, proizvodimo strateške poriozvode za ovu zemlju, naročito jer je automobilska industrija u zamahu u Srbiji. Naravno da ćemo pokušati da dokažemo da ako smo mogli da proizvodimo 300.000 kompleta stakala u Zastavi, da bi mogli da proizvodimo i za Fijat", kaže Lupulesku.

Prema procenama stručnjaka, bilo kao staklo za automobile, autobuse ili kao ambalažu, Srbija bi samo zemljama u okruženju mogla godišnje da plasira robu vrednu oko 80 miliona evra.

"Pre svega je problem u loše vođenim privatizacijama. Najvažnije je da fabrika dobije obrtna sredstva, podršku države ili partnera koji bi ušao i bio zainteresovan da pokrene proizvodnju. Potrebno je obnoviti mašine, i za to je potrebno od 20 do 30 miliona"